Med vrhunskog kvaliteta 100% prirodan 100% domaći med
Na sajtu medolina.rs pored potpuno prirodnog i kvalitetnog meda i ostalih pčelinjih proizvoda, možete naći i dosta korisnih informacija.
Posetite Wiki stranicu našeg sajta i saznajte
kako pčele stvaraju med? Koje sve vrste meda postoje? Zašto su korisni ostali pčelinji proizvodi?
Zašto se med kristališe? Šta je Apiterapija? Kako koristiti med?
Sirovi Med izvor zdravlja
Hrana koju naše telo primi u njenom prvobitnom obliku – sirova hrana, zdrava je hrana. Pored svežeg voća i povrća, med je jedan od retkih proizvoda koji konzumiramo u njegovom prvobitnom obliku. Ukoliko redovno konzumiramo med to nam donosi razne benefite za naš organizam i zdravlje.
U najvećoj meri med u našoj zemlji je nektarskog porekla i izuzetnog kvaliteta. Mada je na našem tržištu, u velikoj meri, prisutan uvozni med lošeg kvaliteta i iz tog razloga treba biti obazriv prilikom odabira meda koji konzumirate.
Na teritoriji Srbije ima dosta medonosnog bilja vrlo lekovitih svojstava, i zato nektar sa tog bilja u sebi sadrži mnoga lekovita svojstva, po čemu je med sa teritorije naše zemlje prepoznatljiv i posebno tražen.
U zavisnosti od vrste biljki sa kojih pčele skupljaju nektar, postoje različite vrste meda.
Najpopularnije vrste meda
Detaljan opis o određenom proizvodu možete pročitati klikom na naziv ili sliku proizvoda.
Loš način ishrane znatno umanjuje vitalnost organizmna. Zbog toga je pametno smanjiti upotrebu belog šećera i zamenite ga medom. Hranljiva vrednost meda ne leži u jednom negovom sastojku, već u nizu raznih sastojaka koji predstavljaju zajedničku prirodnu celinu. Zbog lake svarljivosti upotrebljava se za oporavak i regeneraciju organizma. Upoređen sa običnim šećerom, med se ističe svojom lakom svarljivošću, jer odmah iz želuca prelazi u krv bez ikakvih prethodnih izmena. Zbog toga bi med trebalo mnogo više koristiti za svakodnevnu ishranu.
Med je veoma složenog sastava, on je I hrana I lek. Sadrži: ugljene hidrate, organske kiseline, belančevine, amide, amine, mineralne materije, vitamine, hormone, enzime, više alkohole i druge supstance.
Ugljeni hidrati u medu, naročito glukoza i fruktoza, se brzo iskorišćavaju u ljudskom organizmu i predstavljaju koristan energetski materijal. Krv prenosi glukozu i fruktozu do ćelija jetre i perifernih tkiva. Tu se one razlažu, pri čemu se izdvaja velika količina toplotne energije koja je potrebna za životne procese organizma. Višak se sintetizuje u mišićima i ćelijama jetre, kao rezervni ugljeni hidrat - glikogen.
Pored prikazanih najpopularnijih vrsta meda, na našoj stranici za med možete pogledati sve vrste meda koje imamo u ponudi, klikom na dugme ispod. Posetite našu Wiki stranicu i pročitajte više o medu, kao i koje sve vrste meda postoje.
Med i preparati sa medom
U narodnoj medicine u borbi protiv bolesti, ljudi su još od najstarijih vremena koristili i razno bilje. Med i lekovito bilje, odvojeno ili najčešće zajedno, vekovima su bili preventiva ili lek u borbi protiv bolesti.
Apiterapija potiče od latinske reči APIS (pčela) i predstavlja primenu pčelinjih proizvoda na očuvanje i poboljšanje zdravlja čoveka. Na našoj Wiki stranici (link za Wiki stranicu možete naći na vrhu stranice u navbaru ili klikom na dugme na dnu stranice) možete naći zaseban deo o Apiterapiji I načinu primene pčelinjih proizvoda, zasebno ili u kombinaciji sa lekovitim biljem.
U našoj ponudi možete naći I dva preparata na bazi meda, ostalih pčelinjih proizvoda I lekovitog bilja. Bronhočist je preparat koji pomaže kod kašlja. Inumorast je preparat namenjen za jačanje I održavanje imuniteta u balansu.
Med je najbolja hrana za jačanje mišića. Za normalan rad srca med je jako dobro sredstvo. Zato se srčanim bolesnicima i preporučuje da svake večeri pred spavanje popiju napitak od jedne čaše vode i jedne supene kašike meda s većom kašikom soka od limuna. Ovakav napitak bi trebalo da uzimaju i osobe koje pate od nesanice, nervoze, blažih nervnih poremećaja, iznurenost.
Kod oboljenja ždrela, zapaljenja sluzokože grkljana, kašlja i bronhijalnih oboljenja med je odavno poznat, ne samo kao lek već i kao preventivno sredstvo. Posmatranja su takođe pokazala da nema prijatnijeg ni prirodnijeg sredstva za brzo uspavljivanje nego što je kašika meda uzeta pred spavanje. Isto tako i ljudima koji boluju od gastritisa, čira na želucu i dvanaestoplačnom crevu i nekih blažih oboljenja jetre, med se može najtoplije preporučiti.
Korisna svojstva meda
Antibakterijske materije u medu
Vršena su istraživanja antibakterijskog dejstva različitih vrsta pčelinjeg meda, proučeno je 52 vrste meda od 1 do 6 godina starosti. Rezultati su pokazali da pčelinji med sadrži protivmikrobne materije sa bakterio-statičkim dejstvom (sprečavaju dalji razvitak bakterija) i baktericidnim dejstvom (ubijaju bakterije). Izdvojile su se vrste meda sa manjim i većim protivmikrobnim dejstvom u zavisnosti od vrste biljaka sa kojih je sakupljan med. Utvrđene su isparljive protimikrobne materije u pčelinjem medu koje se izdvajaju pri zagrevanju na temperaturi preko 37℃.
Antiprotozoične (protistocidne) materije u medu
Sposobnost meda da ubija jednoćelijske organizme životinjskog porekla naziva se protistocidno dejstvo. Neke protozoe nisu štetne, a druge izazivaju ozbiljna oboljenja kod čoveka i životinja. Da bi se ispitalo to svojstvo meda, vršena su posmatranja i eksperimenti sa 50 proba različitih sorti pčelinjeg meda. Rezultati su pokazali da pčelinji med ima antiprotozoično dejstvo.
Protivplesniva (antimikotična) svojstva meda
Eksperimenti su izvršeni na različitim sortama pčelinjeg meda u mikotičnoj laboratoriji Kijevskog naučnoistraživačkog instituta za ishranu. Razne sorte meda su zaražene plesnima i gljivicama izolovanim od prehrambenih proizvoda. Iako su klice postavljene u najpovoljnije uslove za razvoj plesni one se nisu razvile ni u jednoj posmatranoj sorti meda. Ovi eksperimenti na jedan ubedljiv način pokazuju da pčelinji med poseduje antimikotična svojstva.
Alergija na med
Može li pčelinji med da izazove senzibilizaciju organizma, tj. da dovede do alergijske reakcije? Ispitivanja su pokazala da je izuzetno mali broj ljudi alergičan na med. Sprovedena je anketa 10.000 obolelih i zdravih ljudi koji su konzumirali pčelinji med. Samo 8 od njih su bili alergični prema medu, tj. 0,08%. Vršena su posmatranja preko 40.000 bolesnika koji su lečeni medom i pored inhalacija, elektroforeze i lokalnih aplikacija za vreme lečenja su svakodnevno konzumirali 1 do 3 grama meda po kilogramu telesne težine. Mnogi od njih su primenili lečenje dva ili tri puta, ali alergiju prema pčelinjem medu nije dobio ni jedan. Ustanovljeno je da do alergije dolazi samo pri jednokratnom uzimanju većih doza meda, preko 5 g po kilogramu težine.
Propolis prirodni antibiotik
Pored meda koji je najpopularniji pčelinji proizvod i ostali proizvodi koje pčele stvaraju, imaju razna korisna i lekovita svojstva. Za propolis se kaže da je najznačajniji prirodni antibiotik koji je čovek ikada otkrio.
Naučnici su testirali propolis sa infektivnim (patogenim) bakterijama i virusima. Svakoj od testiranih patogena i virusa su inokulisana različita razređenja propolisa i u svim slučajevima propolis je ili efikasno uništio ili zaustavio rast svih patogena.
Detaljan opis i tekst o propolisu možete pročitati klikom na naziv ili sliku propolis kapi (iznad).
Zbog nedovoljne informisanosti ljudi, ostali pčelinji proizvodi su često zapostavljeni. Ukoliko želite da pogledate sve ostale pčelinje proizvode iz našeg asortimana i saznate više o njima, posetite našu stranicu “Ostali pčelinji proizvodi” klikom na dugme ispod.
Hranljiva i dijetalna svojstva meda
Poznato je da se glavni sastavni deo naše ishrane sastoji od ugljenih hidrata. U pčelinjem medu oni su 80 - 90%. Preovlađuju prosti šećeri (monosaharidi). Sadržaj fruktoze je 38 - 40%. Glukoza iznosi 32 - 35%.
Šećeri u medu imaju niz prednosti u odnosu na fabrički rafinisani beli šećer. Da bi postao pogodan za organizam, fabrički šećer mora pretrpeti raspadanje na proste šećere pod uticajem odgovarajućih fermenata. Često ovi procesi raspadanja opterećuju fermentni sistem organizma i ako on nije u stanju da luči fermente potrebne za raspadanje, šećeri ostaju neiskorišćeni i stvaraju probleme u našem organizmu. Konzumiranjem belog šećera se uzrokuje naglo podizanje nivoa šećera u krvi, ali i kasnijeg njegovog naglog spuštanja, što dovodi do hormonskog disbalansa. Rukovodilac katedre za ishranu u Londonu Džon Ljudkin piše da je upotreba većih količina šećera štetna jer povećava sadržaj holesterola u krvi i oštećuje venčaste sudove srca. Savremena medicina smatra da je rafinisani beli šećer neprijatelj br. 1 današnjeg civilizovanog čovečanstva. Američki fiziolog F.Kendel je analizirao smrtnost u 22 zemlje sa visokim životnim standardom i podvlači da su osnovni razlozi srčana oboljenja i arterioskleroza. Istraživanja su pokazala da su arterioskleroza i infrakt miokarda češći u zemljama gde se više upotrebljava šećer. Kao preventivnu meru Kendel preporučuje zamenu šećera medom, koji ne povećava holesterol u krvi.
Belančevine koje sadrži med, igraju ulogu konstruktivnih materija u organizmu i učestvuju u stvaranju hormona i enzima. Mineralne materije isto imaju veliku hranljivu i izuzetno važnu biološku vrednost. Zahvaljujući uzajamnim odnosima mineralnih materija sa nizom fermenata, hormona i vitamina, one utiču na osetljivost nervnog sistema, na tkivno disanje, procese formiranja krvnih elemenata, imunu zaštitu i dr. Mineralne materije su građevinari i zaštitne mere ljudskog tela. To su pre svega kalijum, fosfor, hlor, fluor, nikl, gvožđe... Mineralne materije su sastavni deo ćelija, one učestvuju u varenju hrane, lučenju mokraće i imaju značajnu ulogu u formiranju fermenata i hormona. Količina mnogih mineralnih materija u medu je skoro ista kao i u krvi čoveka. Zbog mineralnih materija med je prehrambeni proizvod sa alkalnim dejstvom. Time se objašnjava pozitivna uloga meda kod lečenja oboljenja stomačnocrevnog kanala, za koja je karakteristična povećana kiselost želudačnog soka.
Da li ste znali?
Kristalizacija meda...
Kristalizacija je prirodno svojstvo meda. Med je prezasićen rastvor prostih šećera i normalno je da dolazi do kristalizacije. Neki medovi kristališu brže, neki sporije u zavisnosti od odnosa glukoze i fruktoze u sebi, načina čuvanja i vlažnosti vazduha.
Kristalisani med nemojte da otapate, zagrevate i pregrevate, osiromašćete ga. Ako baš želite da otopite (dekristališete) kristalisani med, obavite to tako da sačuva svoja prirodna svojstva, da sačuva vitamine i enzime. Med ne bi trebalo grejati iznad 37°C. U pčelinjem društvu med je na 33-34°C. Pri zagrevanju na temperaturi preko 37℃ med se lišava važnih lekovitih i hranljivih sastojaka (eteričnih i protivmikrobnih materija, enzima, vitamina, fitohormona i dr.). Podgrejan ili pregrejani med je degradiran med. Ne treba ga stavljati ni u vruć čaj ni u vruće mleko. Navikavajte se da koristite kristalisan med.
Sastav meda...
Med je veoma složenog sastava i obiluje svim sastojcima neophodnim za organizam čoveka. Sastav meda je veoma složen. Sadrži: ugljene hidrate, organske kiseline, belančevine, amide, amine, mineralne materije, vitamine, hormone, enzime, više alkohole i druge supstance.
Ugljeni hidrati u medu, naročito glukoza i fruktoza, brzo se iskorišćavaju u ljudskom organizmu i predstvljaju koristan energetski materijal. Krv prenosi glukozu i fruktozu do ćelija jetre i periferijskog tkiva. Tu se one razlažu, pri čemu se izdvaja velika količina toplotne energije koja je potrebna za životne procese organizma. Višak se sintetizuje u mišićima i ćelijama jetre kao rezervni ugljeni hidrat – glikogen.
Prema sadržaju enzima, med zauzima jedno od prvih mesta među prehrambenim proizvodima. Bez enzima organizam ne može da postoji i hrana se ne bi varila.
Upotreba meda...
Med je izuzetno dugotrajan proizvod ukoliko se pravilno čuva i skladišti. Med nemojte držite na svetlosti i u otvorenim posudama. U medu postoje antibakterijske supstance osetljive na svetlost. Najbolje čuvanje meda je u staklenoj ambalaži na tamnom i hladnom mestu. Staklenu ambalažu umotati u crni ili tamni papir kako bi zaštitio med od svetlosti.
Med i ostale pčelinje proizvode u ishrani što duže zadržati u usnoj duplji, jer preko jezičnih žlezda brzo i nepromenjeno prodiru u krv i raznose se po celom telu. Nakon konzumiranja meda neko vreme ne bi trebalo piti tečnost.
Dobro je med rastvoriti u vodi. Napraviti mednu limunadu ili čaj od lekovitih trava sa medom i lagano piti. Med uzimati u kontinuitetu, svaki dan, zato što se u organizmu ne mogu da stvore rezerve minerala. Preporuka maksimalnog dnevnog unosa meda je 1g po kg telesne mase, a ne više od 100g kod odraslih, odnosno 30g kod dece.
Ukoliko su Vam bile interesantne i korisne ove informacije o medu, za Vas smo pripremili još interesantnog sadržaja o porodici pčela, vrstama meda, uticaju koji med ima na naše zdravlje i još mnogo interesentih informacija koje možete da pročitate na našoj "Wiki" stranici, klikom na dugme ispod